А можда је одговор једноставнији и суровији: можда су они већ нешто закључили и у нешто сигурнији од нас – да села и људи неће постојати. Па самим тим, нема ни потребе да се било шта инвестира. Ми идемо ка нестанку без икакве шансе за опоравак. А улагање у оно што је осуђено на нестанак, за њих би било само бацање пара.
Почетна
Упознај Чечаву
Репортаже
-
Двије ријеке, цијела родбина: Разговор с Милом Ковачевићем - Старим
У разговору, Миле се присјетио младости, те 1960. године, када је као шеснаестогодишњак, дан послије славе Ђурђевдана, кренуо пјешке из Чечаве за Теслић. Желио је у Загреб, али судбина је хтјела другачије. У Славонском Броду ушао је у погрешан воз. Умјесто у Загреб, отишао је у Нови Сад – и тамо остао читав живот.
-
Збор у Чечави 1991. године
-
Хладно вријеме и висок снијег нису препрека за оне који воле изазове!
-
Чечава и свијет у очима једног научника: Разговор са Милованом Перићем
-
Бобак Метал: Прича о успјешном повратку